U-19296/10 - UPRAVNI SUD TUŽBA - dopuna

Ukoliko ovaj sud još uvek ima dilemu kako da postupi po ovoj tužbi i pored dovoljno dokaznog materijla za odluku po dostavljenim predlozima, dostavljam bitan stav iz aktuelnih događaja vezanih za ovu materiju i Kragujevac i okolinu.

Naime u poznatim poslednjim događajima oko eksproprijacije Kormanskog polja, sa kojim ste verujem upoznati, nadležni državni organi izdali su više izričitih stavova o nesumnjivom državnom vlasništvu ovog polja. Ove stavove je potkrepilo i Ministarstvo ekonomije u svojoj izjavi za Politiku:

„Rešenja o deeksproprijaciji su samo osnova za pokretanje postupka povraćaja imovine. Stare gazde su morale da vrate novac „Zastavi” a, kako nisu, fabrika automobila ostala je jedini legitimni posednik hektara.“ 

Politika online - link Korman poolje

Ovakav stav, ako je zasnovan na zakonu , mora analogno da važi i u eksproprijaciji i u deeksproprijaciji inače bi pretstavljao samo želju  zainteresovane strane i zloupotrebu.

 Dakle, ako je ovaj stav ispravan, a podnosioc ove tužbe nema nikakvog razloga da aprori sumnja u njegovu ispravnost i autoritet Ministarstva, onda je on i najbolji dokaz o ispravnosti tužbe.

 Naime, analogno tom stavu u ovom predmetu:

rešenje o eksproprijciji je samo osnova za pokretanje postupka oduzimnja imovine. Kako u tom postupku eksproprijacije korisnik FKS NIJE ISPLATIO tadašnju „pravičnu naknadu“ po tadašnjem zakonu raniji sopstvenik je ostao jedini legitimni posednik svoje nekretnine.

Ovaj stav u potpunosti potvrđuju odgovarajući članovi tadašnjeg zakona o eksproprijaciji po kojima je eksproprijacija moguća samo uz pravičnu naknadu, ako nje nema-nama ni eksproprijacije, kao i nesumnjive činjenice da nije bilo nikakve promene u javnim knjigama – zabeleške eksproprijcije po čl.34 a raniji sopstvenik je sve vreme uredno izmirivao porez na tu imovinu.

Bitna napomena:

To što je korisnik na silu isplatio u novcu pod nazivom "pravična naknada" jeste samo manji deo tadašnje pravične naknade po tadašnjem zakonu. Veći deo naknade u stanovima nikad nije ni odredio niti isplatio. Eksproprijacija je zbog toga i poništena.

Dakle, prema navedenom stavu Ministarstva:

Sobzirom da je raniji sopstvenik, i pored izdatog rešenja o eksproprijaciji, nesumnjivo jedini legitimni posednik svoje nekretnine po osporenom rešenju o deeksproprijaciji nema šta ni da mu se vrati.

Ovim je dokazana nemogućnost izvršenja osporenog rešenja o deeksproprijaciji u tački 2.

Iz tog razloga neophodno je:

ili ukinuti rešenje o deeksproprijaciji prema predlogu iz tužbe

ili ukinuti stav 2 kojim se definiše obaveza koja se nemože izvršiti.

Ukoliko ovaj sud i dalje smatra tačku 2 neophodnom i zakonski opravdanom?, onda se radi o nedoslednosti i zloupotrebi prava koja, nadam se, neće proći kod nezavisnih ocena međunarodnog suda a nadam se i pre, kod Ustavnog suda.

Iz biltena VSS 2009-3/str.171 - –“ SUDSKA ODLUKA I USTAVNA ŽALBA”

„Већину људских и мањинских права конкретизију посебни закони и у случају повреде штите их редовни судови . . . . . ”!!??

Iz tog razloga i potsećam da je ovakva eksproprijacija još u ono vreme bila suprotna potpisanim konvencijama o zaštiti ljudskih prava, i pretstavlja 

kršenja osnovnog Ustavnog prava na mirno uživanje imovine.

Dokaz za ove tvrdnje jesu upravo izmene u Zakonu o eksproprijaciji od 1995. kada je ukinuta eksproprijacija u klasičnoj stambenoj izgradnji a što je ovde slučaj.

Zadržavanje tačke 2 u rešenju o deeksproprijaciji pretstavljalo bi i nesumnjiv dokaz da se radi o dugogodišnjoj teškoj povredi ljudskih prava tri porodice sa pravom na adekvatno obeštećenje