Zakintos2015

MSC-Armonia

Do neke nove reforme uživajte:

Fantasia

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA - PREDSTAVKA PROTIV PRESUDE APELACIONOG SUDA - UKRATKO - SUMMARY

http://reformapravosudja.blogspot.com/

P.1156/07 od 12.03.09.

Gž.1390/10 od 17.08.10.

15 GODINA SUĐENJA REZULTAT:

• PROTIVUSTAVNA PRESUDA
• NEDOPUŠTENA PRESUDA I TUŽBA 

"NALAZ" -BEZ IJEDNOG KONKRETNOG ZAKONA I ČLANA
DODATNI ČLANOVI ZOO - POGREŠNA PRIMENA ZAKONA I
 POVREDA PRAVA NA PRAVNO SREDSTVO

PRIMENJEN ZAKON PO KOME JE SUD NENADLEŽAN

СУД УТВРДИО ДА У ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ НИЈЕ БИЛО ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА
А ДОДЕЛИО КОРИСНИКУ 25000 ЕВРА ПО ОСНОВУ ДЕЕКСПРОПРИЈАЦИЈЕ

15 years of trial results:

 UNCONSTITUTIONAL VERDICT

Law unauthorized JUDGEMENT AND ACTION

Without any specific LAWS AND ARTICLE

APPLIED LAW BY WHICH THE COURT INCOMPETENT
Court determined LACK OF PUBLIC INTEREST IN EXPROPRIATION

but, the court awarded 25.000 Euro for "damage" to investor

INVESTOR'S "DAMAGE"

Uvid u presudu na linku / insight into the decision to link:
http://reformapravosudja.blogspot.com/2010/12/gz1390-apelacioni-sud-kragujevac.html

Summary

1987.-Expropriation for the purpose of housing construction!!!

just compensation: tenant's right to adequate housing and building value in money

adequate housing after 7 years are not assigned

The prosecutor had an enormous housing and all distributed themselves

compensation in money paid into court deposit that  
would have no problems in building

de-expropriation from 1991. canceled -
-former owner does not want to return the money with reassessment of property. 
Serbian Supreme Court confirmed the right of the owner U.1227/92 
The prosecutor finished building!!

Expropriation act canceled with the consent of both parties 1994.:

prosecutor abandoned the re-evaluation, owner referred to the verdict SSC
 The amount of debt 1994th worth 0,058 din.
 
The essence of the dispute: revaluation and method

Sažet prikaz predmeta:

Radi se o eksproprijaciji u svrhu stambene izgradnje iz 1987.god.

Pravična naknada obuhvatala je tada stanarsko pravo u odgovarajućim stanovima približne kvadrature i naknada u novcu na bazi građevinske vrednosti.

Korisnik-investitor ni posle 7 godina od izdavanja rešenja o eksproprijaciji nije ispoštovao obavezu u stanovima koju je sam sebi nametnuo i pored ogromnog stambenog fonda kojim je raspolagao. Deo naknade u novcu isplatio je na silu u sudski depozit radi nesmetane gradnje. Deeksproprijacija pokušana 1991. pa poništena jer bivši vlasnik nije prihvatio zahtev korisnika da se novac vrati ponovnom procenom nekretnine. Presudom VSS iz 1992. po tužbi korisnika potvrđeno pravo bivšeg vlasnika da ne prihvati ovaj uslov. Po završetku zgrade eksproprijacija je poništena 1994.god. saglasnošću obe strane tako što je korisnik odustao od uslova da se naknada odredi kroz ponovnu procenu nekretnine a bivši vlasnik se pozvao na presudu Vrhovnog suda kojom je potvrdjena neobaveznost ponovne procene.

U momentu deeksproprijacije uplaćeni iznos vredeo je 0.058 dinara!

Suština spora je opravdanost primene revalorizacije i metode revalorizacije.

With the intention!!??: Judgement without any actual Act and Article

Reasons for Judgement: the change of owners with the act of expropriation -  

-Article 4 of the Expropriation Law - EL

This article of the law is the law-EL since 1995. !!??

EL from 1995. prohibits expropriation for the purpose of housing construction

Other reasons for Judgement: unjust enrichment-the Law on Obligations

In Secondary Gž.1390 currency revaluation is not done but, 
 contradictory, a reassessment of property 

Under the LO a reassessment is possible only with mutual execution but:
Prosecutor have nothing to return because nothing is gained!!!

Posle neuspelog dogovora od 1995. vodi se, kako nalaže sam zakon, postupak kod suda oko utvrdjivanja naknade koju treba vratiti prema rešenju o deeksproprijaciji ali upravo metodom ponovne procene nekretnine prema tužbi korisnika.

Chronology/Hronologija svih događaja i presuda detaljnije je data na:

http://reformapravosudja.blogspot.com/p/hronologija.html

Od 1995. pa sve do 2009. donešeno je i poništeno više presuda i sve su se uglavnom bavile utvrđivanjem procenta naslednih delova tri nasledne strane posle smrti ranijeg sopstvenika i ponovnom procenom nekretnine ne dajući jasnu pravnu potporu za primenu revalorizacije i ponovne procene nekretnine.

Presudom P.1156/07 od 12.03.09. prvostepeni sud obrazlaže presudu stavom da:

“ . . .tužilac shodno Zakonu o eksproprijaciji ima pravo na povraćaj naknade 
koja pretstavlja ekvivalent naknade 
koja je prethodno isplaćena za eksproprisanu nepokretnost.” –

ne precizirajući osnov, niti konkretan zakon, niti član i stav ZoE!!??

I.

Postupak deeksproprijacije u ZoE Sl.gl.SRS br. 40/84 pominje se jedino u čl 39 stav 8:

“Imovinsko pravne odnose između korisnika eksproprijacije i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava sud opšte nadležnosti”, i  ništa više od toga.

Isti navodi su i u kasnijim zakonima: čl.36 st. 7- ZoE Sl.gl.RS br. 53/95 pa sve do  Sl..gl.RS br.23/2001. i najnoviji iz 2009. god  - stav 9.

ZAKLJUČAK/CONCLUSION

“Zakon o eksproprijaciji NE DAJE pravo na povraćaj naknade koja pretstavlja ekvivalent naknade koja je prethodno isplaćena za eksproprisanu nepokretnost.”
LE gives no right to refund of which is equivalent to earlier payment

Prema komentaru ZoE: sud je taj koji odnose utvrđuje na osnovu pravila imovinskog prava tj. sud prethodno mora utvrditi imovinske odnose korisnika i ranijeg sopstvenika.

Dalje u obrazloženju, na strani 11 navodi:

“ . . da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe čl. 132 ZOO . . “

Opet ne precizirajući po kom osnovu niti koji stav člana 132 ZOO!!??

Ovaj član ZOO reguliše dvostrane ugovore po svim načelima ZOO. Nema nikakve naznake koji je to ugovor koji se ima smatrati dvostranim i po kome se ima primeniti navedeni član niti koji stav.

Prema stavu VSS Rev.1188/03 od 18 juna 2003 u vezi valorizacije novčanih potraživanja utvrđenih odlukama upravnih organa:

 “. .Takođe je izraženo i stanovište da ne postoje uslovi za valorizaciju u smislu člana 15., a u vezi sa članom 272 tačka 2 Zakona o obligacionim odnosima zato što se 

načelo jednake vrednosti davanja odnosi na zasnivanje i izvršenje dvostranih ugovora . “
"the principle of giving equal value, in OL, refers  

to the establishment and enforcement of bilateral contract."

Prema tom jasnom stavu, kao i prema Rev 475/01; Rev 604/2006 vezanim za deeksproprijaciju, za primenu načela jednakosti davanja ponovnom procenom, kao što je to u primenjeno u ovoj osporenoj presudi, prema ZOO neophodno je da postoji:

• ·         Neposredni ugovorni odnos dve strane po svim načelima ZOO -
• ·         Nesporni dvostrano teretni ugovor i/Undeniably, double contract
• ·         Nesporno dvostrano izvršenje/Undeniably, double execution

Tadašnjim ZoE pa sve do 1995. u čl.4 stoji da: Eksproprisana 

 „Nepokretnost . .danom pravosnažnosti rešenja . . postaje društvena svojina“ 

With Expropriation Act real estate has become public property"

promene sopstvenika pravosnažnošću rešenja o eksproprijaciji uvedena je u čl.4 
tek posle 1995.!! Deeksproprijacija pravosnažna od 1994!!

Prema važećem Ustavu SFRJ od 1974.g u vreme eksproprijacije:

Члан 12.: “Нико не може стећи право својине на друштвена средства . . “

Bilten USS 1 – 2008. str.19 - IU – 82/2005 od 17.04.2008.:

“društvena svojina ne predstavlja svojinsko pravo te ni zaposleni ni država       nisu nosioci prava svojine na sredstvima društvene svojine“

Zaključak:

Po tadašnjem i Ustavu i zakonu nikakav dvostrani ugovor između ranijeg sopstvenika i korisnika eksproprijacije nije moguć niti bilo kakvo dvostrano izvršenje između njih. Stoga nema nikakvog  osnava primena načela jednakosti davanja metodom ponovne procene nekretnine.

  

Ovaj stav dodatno potvrđuje, u ovom slučaju, sam tadašnji ZoE 
koji u čl.1 navodi da se:

„Nepokretnosti . . mogu uz pravičnu naknadu eksproprisati . . “ Kako pravična naknada u ovom slučaju nije niti određena pa time ni isplaćena eksproprijacije, defacto, ni ni bilo. Nije bilo ni bilo kakve zabeležbe eksproprijacije u javnim knjigama niti promene u katastru a raniji sopstvenik je sve vreme uredno plaćao porez na imovinu. Da li je korisnik „stekao“ nekretninu pa vratio sud nije ni na koji način dovodio u pitanje i provervao i pored istaknutog prigovora o neispunjenju po ZOO.

II

Drugi razlog ne primene metode ponovne procene jeste upravo u načinu donošenja rešenja o deeksproprijaciji i postignute prethodne saglasnosti oko istog.

Prvim rešenjem o deeksproprijaciji br.465-14/91-04 iz 1991. korisnik je uslovio deekproprijaciju metodom ponovne procene nekretnine pa je isto, posle žalbe ranijeg sopstvenika da istu ne prihvata, poništeno. Tužba korisnaka odbačena je presudom U.1227/92  od 25.06.1992 Vrhovnog suda Srbije sa obrazloženjem:

‚‚ raniji sopstvenik poništaj pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji, pa samim tim i sudbinu zahteva za poništaj tog rešenja, 
vezuje upravo za način razrešenja imovinsko-pravnog odnosa.”

Odnosno, da postoji takav dvostrani ugovor VSS bi uvažio tužbu korisnika i obavezao ranijeg sopstvenika na vraćanje dela naknade po načelu jednakosti davanja i ne bi mu nikako dao za pravo da raskid uslovljava na bilo koji drugi način.
If there was a bilateral contract, the SSC would accepted the prosecutor's claim

Drugo rešenje o deeksproprijaciji, po kome se sada sudi, postalo je pravosnažno tako što se raniji sopstvenik pozvao na presudu VSS a korisnik izostavio prethodni uslov u ponovnoj proceni.

Korisnik, stoga, nema saglasnost ranijeg sopstvenika za primenu ponovne procene u ovako „ugovorenoj“ deeksproprijaciji koja se po zakonu mogla zaključiti 
jedino saglasnošću obe strane. 
The prosecutor does not have agreement for reassessment of property.

III

 Expropriation for the purpose of housing construction 

is violation of fundamental human rights 

Proof: Changes in the Serbian LE since 1995.

Još u vreme eksproprijacije postojalo je mišljenje stručne javnosti da je eksproprijacija u svrhu klasične stambene izgradnje kršenje osnovnih ljudskih prava mirnog uživanja imovine u davno potpisanim međunarodnim konvencijama. Dokaz za ove tvrdnje jesu upravo izmene u ZoE iz 1995. a da nikakve nove konvencije nisu tada potpisivane. U čl.1 ZoE od 1995. definisano je da klasična stambena izgradnja ne pretstavlja opšti interes, nema nasilnog oduzimanja imovine rešenjem te da državni organi nemaju nikakavu nadležnost u međusobnim ugovaranjima investitora i vlasnika.

U ovom slučaju kršenje ljudskih prava dodatno je potvrđeno konstatacijom samog suda da je eksproprijacija i tada vršena „bez stvarnog društvenog interesa“ činjenicom da je korisnik najpre eksproprisao pa deeksproprisao a ogromnu zgradu, zbog koje je eksproprisano, uredno je i po planu završio i sve podelio svojim radnicima. Nije bilo nikakve više sile za deekspropijaciju niti je korisnik odustao od gradnje a imao je na raspolaganju preko 250 samo novih stanova u to vreme. Ovo su dovoljni dokazi koji potvrđuju nesavesnost korisnika i ponašanje suprotno moralu i dobrim poslovni običajima zbog čega bi , po zakonu, morao  snositi i odgovarajuće konsekvence a što je i osnova za poništaj rešenja o eksproprijaciji i deekspropijaciji kao prividnih, fiktivnih „ugovora“ i ugovora protivnih prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima po ZOO.

Court of First Instance find that  
the expropriation was no real public interest!!

But Court not find violation of fundamental human rights!??? 

Istaknute povrede ljudskih prava u ovom predmetu ni jedan sud nije ni komentarisao.

Svi ovi navodi su sudu dostavljeni u toku postupka ali ih sud očito nije smatrao relevantnim niti potrebnim da obrazloži njihovo neuvažavanje. Usmeno se pravdao nalogom višeg suda!?

Isto se ponovilo i u postupku po žalbi kod Apelacionog suda koji je 

presudom Gž.1390/10 od 17.08.10. sada potpuno ogolio protivzakonitost i protivustavnost presude.

Detaljan komentar presude dostavljen VISOKOM SAVETU SUDSTVA

U DESNOJ KOLONI

Ukratko:

Apelacioni sud obrazlaže presudu, str.4, upravo promenom sopstvenika pravosnažnošću rešenja o eksproprijaciji i zatim restitucijom – opet, sa namerom?, 

ne navodeći konkretan zakon i član.

Obrazalaže odluku promenom sopstvenika rešenjem o eksproprijaciji odakle se nesumnjivo zaključuje da primenjuje vremenski neodgovarajući zakon uveden kasnije, 

od 1995.god a DEEksproprijacija je vec bila pravosnažna 1994.god.!!??

PRESUDA PROTIVUSTAVNA  

obrazložena retroaktivnom primenom zakona - suprotno čl.197 Ustava

 Court of Second Instance, for the first time, finding "unjust enrichment"

Violation of the right to counsel and the court hearing

Zatim u nastavku, po prvi put uopšte u predmetu ne dajući mogućnost odbrani, navodi kao osnov čl.210 i 211 ZOO – sticanje bez osnova, što je u suprotnosti sa primenjenom metodom ponovne procene nekretnine. Ako je, po oceni suda,  sticanje bez osnova osnov tužbe onda se mora primeniti valutna revalorizacija jer je stečen novac a ne nekretnina tj, nema neposrednog teretnog ugovora, korisnik nema šta da vrati!! pa se nemože vršiti ponovna procena nekretnine - prema prethodnim stavovima VSS.
Da je primenjeno načelo jednakosti davanja u skladu sa Ustavom i zakonom nikakav dodatni argument nije neophodan u daljem obrazloženju presude!!
Sud dalje u obrazloženju navodi članove 189, 210 i 211 ZOO i sam potvrđuje neosnovanost primene načela jednakosti i postojanje "ekvivalenta" davanja!!
Istovremeno, članovi 189, 210 i 211 odnose se na štetu i obogaćenje na štetu korisnika!! - potuno u suprotnosti sa nespornim činjeničnim stanjem.
"Šteta" korisnika može se odmah "utvrditi" sa slike gornje višespratnice!!

Istovremeno, obrazlažući presudu i eksproprijaciju na osnovu ZoE od 1995.  sud je sam sebe praktično oglasio nenadležnim u ovom predmetu!? Naime, tim istim zakonom onemogućena je eksproprijacija u klasičnoj stambenoj izgradnji i bilo kakvo nasilno oduzimanje imovine.

Sam tužbeni zahtev, kao i presuda, zasnovan na promeni sopstvenika rešenjem 
po ZE nemoguć - nedopušten u stambenoj izgradnji
The lawsuit and the verdict based on the change of owners

under the LE were impossible, unallowed

Prema biltenu sudske prakse VSS 2009-3/str.178:

“У процесном праву важи принцип да када ненадлежни орган, донесе одлуку она се сматра непостојећом.”!!

Tuženi su sada u dilemi da li je uopšte potrebno ulagati bilo kakve pravne lekove?

Ipak, radi informisanja javnosti i pravosudja uloženo je sledeće:

-         Predlog za ponavljanje postupka                22.11.2010.

-         Predlog zahteva za zaštitu zakonitosti       20.01.2011.

-         Ustavna žalba Už.1168/10                           03.02.2010. i 22.11.2010

-          Upravna tužba U.19296/10
       za ništavost rešenja o deeksproprijaciji i eksproprijaciji.

Izveden jednostavan dokaz na osnovu tužbenih navoda – na linku:  http://reformapravosudja.blogspot.com/p/dokaz.html 

HUMAN RIGHTS SET OUT IN THE DECLARATION

Article 7

All are equal before the law and are entitled without any discrimination to equal protection of the law.

All are entitled to equal protection against any discrimination in violation of this Declaration and against any incitement to such discrimination.

Article 8

 Everyone has the right to an effective remedy by the competent national tribunals for acts violating the fundamental rights granted him by the constitution or by law.

Article 10

Everyone is entitled in full equality to a fair and public hearing by an independent and impartial tribunal, in the determination of his rights and obligations and of any criminal charge against him.

Article 17

Everyone has the right to own property alone as well as in association with others.
No one shall be arbitrarily deprived of his property.

Article 30

Nothing in this Declaration may be interpreted as implying for any State, group or person any right to engage in any activity or to perform any act aimed at the destruction of any of the rights and freedoms set forth herein.

http://biseripravosudja.blogspot.com/

KRF-KERKYRA-CORFU & METEORI - MONASTERY sept.2010.

USTAVNA ŽALBA I ZAHTEV ZA PONAVLJANJE POSTUPKA

Stambeni fond investitora - pola grada Jagodine

III         USTAVOM ZAJAMČENO LJUDSKO ILI MANJINSKO PRAVO ILI

            SLOBODA KOJE JE POVREĐENO ILI USKRAĆENO

A) Ustavno pravo ili sloboda za koju se tvrdi da je povređena ili uskraćena:

           

            Pravo na pravično suđenje

            Pravo na žalbu i pravno sredstvo

            Pravo na mirno uživanje imovine

            Pravo na suđenje u razumnom roku
prethodno dostavljeno – Už - 1168/10

B) Odgovarajuća odredba Ustava kojom se to pravo ili sloboda jemči:

            Član 32 stav 1

            Član 36 stav 2

            Član 58

IV U ČEMU SE SASTOJI POVREDA ILI USKRAĆIVANJE USTAVOM

ZAJAMČENOG LJUDSKOG ILI MANJINSKOG PRAVA ILI SLOBODA

Razlozi žalbe i obrazloženje ukratko:

1. nepravičnost suda, nejednaka zaštita prava –pristrasnost suda- otvoreno zastupanje interesa tužioca
2. prekomerno, nedozvoljeno, nedopušteno raspolaganje - dokaz u I postu
3. uskraćeno pravo na odbranu i na pravno sredstvo – tek u konačnoj presudi prvi put se kao osnov tužbe pominje sticanje bez osnova
4. obrazloženja kontradiktorna sama sebi: promena sopstvenika i stambena izgardnja, sticanje bez osnova i ponovna procena nekretnine
5. obrazloženja retroaktivnim zakonima posle 1995.- protivno Ustavu
6. pogrešna primena materijalnog prava
7. odbijeno pavo da se određeni dokazi uzmu u razmatranje
8. sudovi odbili da razmatraju dokaze i suštinu tužbe
9. preko 15 godina suđenja u postupku bez ikakve krivice
10. preko 25 godina straha od gubitka jedinog prebivališta
11. umanjena vrednost nekretnine na tržištu i izmakla koristi
12. nemogućnost investiranja i pogoršanje uslova života
13. završetkom stambene zgrade a poništajem eksproprijacije potvrđeno nepostojanje opšeg interesa
14. i pre 1995. Eksproprijacija u svrhu stambene izgradnje nije bila u skladu sa potpisanim konvencijama o zaštiti ljudskih prava što dokazuju upravo izmene u ZoE iz 1995. Konvencije su potpisane davno pre 95. a nije bilo novih potpisa pred izmenu zakona.

 

PREDLOG ZAHTEVA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA

Na osnovu čl.422 st.1 dostavljam predlog sudu za ponavljanje postupka.

            Sud je, shodno navedenom članu, nezakonito onemogućio raspravu pred sudom. Dokaz:

 U obrazloženju presude drugostepenog suda isti, po prvi put, kao mogući osnov za tužbene nevode  uvodi sticanje bez osnova po čl.210 i 211 ZOO.

Po čl.7 st.4 ZPP: „Sud ne može svoju odluku zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije pružena mogućnost da se izjasne osim kada zakonom nije drugačije propisano.”

             Na osnovu gornjih navoda sud je prethodno morao da razmotri šta je to što su tuženi stekli „bez osnova“ i od kog momenta nastaje takvo sticanje kao i da pruži priliku tuženima da daju svoje argumente po tom vrlo bitnom pitanju koje opredeljuje samu tužbu.

            Da je sud tako postupio ne bi obrazloženje bilo kontradiktorno samo sebi jer sticanje bez osnova isključuje primenu metode ponovne procene nekretnine koja je ovde primenjena – takođe bez osnova.

            Ono što su tuženi stekli, kako navodi sud „bez osnova“, jeste novac a ne nekretnina.

Znači, po obrazloženju suda, treba revalorizovati novčani iznos !!?? a ovde je rađena nova procena nekretnine – eksproprijacija po drugi put  u stambenoj izgradnji a bez opšteg interesa!!??

Ima li šta apsurdnije!!??

            Predlažem  i da sud, prethodno, podrobno prouči predmet da bi se izbegle očite kontradiktornosti u obrazloženjima na kojima je zasnovana presuda o visini novčane obaveze..

Ovo iz razloga takođe očite kontradiktornosti obrazloženja o eksproprijaciji (str.4), o specijalnom odnosu i promeni sopstvenika. Naime i ovo obrazloženje  direktno je kontradiktorno samoj presudi jer navodi članove Zakona o eksproprijaciji, koji istovremeno i bez ikakve sumnje, isključuju svaku nadležnost suda za ovakve sporove u stambenoj izgradnji.

“ Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava nije u skladu sa članom 6. (pravicnost sudjenja): ako organ koji odlučuje pruži obrazloženje koje je samo sebi kontradiktorno (Hirvisaari protiv Finske (2001.)

“Nije u skladu sa članom 6 :

•  kada joj je odbijeno pravo da se određeni dokazi uzmu u razmatranje (De Haes i Gijsels protiv Belgije (1997.) i Mantovanelli protiv Francuske (1997.)),”

•  kao i kada sud odbije razmatrati bitne dokaze ili suštinu tužbe (Tinnelly & Sons Ltd. I ostali i McElduff i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva (1998.)).”

             Da je sud zauzeo strogo formalno-pravni pristup na isti način prema tužiocu kao što to čini prema tuženima i da je bio dobro upoznat sa materijom:

 tužbu bi odmah i bez razmatranja morao odbaciti kao nedopuštenu.

To što tužioc traži, a sud potvrđuje, da na osnovu ZoE  „sud utvrdi pravičnu naknadu u deeksproprijaciji“- „usled odustajanja a posle promene sopstvenika“ i to u stambenoj izgradnji??!! - je nedopuštena radnja upravo tim istim ZoE kojim sud obrazlaže presudu.To je, istovremeno, jedna imaginarna, proizvoljna i protivustavna  radnja za koju ne postoji nikakva Zakonska potpora.

           

            Dokaz1: u obrazloženju nema navoda bilo kog člana bilo kog Zakona.

            Dokaz 2

-   Nesporno je da se radi o stambenoj izgradnji – iz rešenja o eksproprijaciji

-     Prvi ZoE sa promenom sopstvenika izdavanjem rešenja o eksproprijaciji istovremeno zabranjuje eksproprijaciju u stambenoj izgradnji . . (Pročitati ZoE pre i posle 1995.-čl.4i čl.1)

                        ZAKLJUČAK: IMA STAMBENE IZGRADNEJ ONDA, OČITO:

NEMA PROMENE SOPSTVENIKA IZDAVANJEM REŠENJA O EKSPROPRIJACIJI

A U OVOM SLUČAJU NI KASNIJE JER TUŽIOC NIJE ISPUNIO USLOV U STANOVIMA

            Tvrditi sada da je zahtevom za deeksproprijaciju bivši vlasnik pristao upravo na NOVU PROCENU je takođe nemoguće jer je isti pristao jedino pod uslovom da se ponovna procena ne primeni a dokazano je i da je njena primena nemoguća po zakonu u ovom slučaju.

I ovaj dokaz je sudu dostavljen: prethodno poništeno rešenje o deeksproprijaciji iz 1991. god. i presuda U.1227/92 VSS kojom je presudjena neobaveznost primene ponovne procene.

            U žalbi je tužena strana istakla da je % naslednih delova utvrđen protivno ZON i da prvostepeni sud zna za tu činjenicu. Pa ipak ni jednom ni drugom sudu ta nezakonist nije smetala da donesu i nezakonitu presudu iako su unapred znali de jeste nezakonita.

Dokaz je izostao samo iz razloga jer se očekivala obavezna drugostepena rasprava.

Po čl.7 st.3 „sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagat“ Sve presude vezane za nasledne delove nalaze se kod suda i mogu se lako obezbediti na isti način kao što je obezbeđen svedok veštak u ponovnoj proceni. To ne bi bilo preveliko svrstavanje i zastupanje jedne strane jer po pitanju pravičnosti sud je već u najbitnijim dilemama jasno i pristrasno zauzeo zastupanje jedne strane pa ovo zalaganje ne bi bilo sada od važnosti. Sud nije ni upozorio tužene da je teret dokazivanja na njima a znao je da odbrana nema pravno kvalifikovano lice.

Iz dostavljene presude P.br.56/2000 i R.br.425/99 vidi se potpuno drugačiji procentualni odnos od onog u presudi prvostepenog suda. Postoji i sumnja da li je tužena, sobzirom na ovakav nasledni deo, trebala uopšte biti stranka u postupku a što je takodje osnov za ponavljanje postupka po čl.422 st 2.

            Kad već sud nije hteo da raspravlja o suštini „ugovornog odnosa“ iz deeksproprijacije ,pravdajući se „pravosnažnošću“ iste, tuženi su pokrenuli upravni postupak pa zatim i tužbu upravnom sudu radi preciznijeg utvrđivanja ovih odnosa u eksproprijaciji i deeksproprijaciji, kao i zbog primene metode ponovne procene, sad kod ovog suda, a koja nema saglasnosti primene bivšeg vlasnika kod podnošenja zahteva za deeksproprijaciju. Ne bi bilo neuobičajeno da je sud zastao sa postupkom do okončanja upravnog spora pogotovu jer je zahtev bio poništaj takvog rešenja o deeksproprijaciji – osnov po kome sud sudi ovde. U upravnom postupku doneto je najpre prvostepeno odbijajuće rešenje kojim su potvrđeni navodi tužioca sa obrazloženjem : „da je korisnik stekao svojinu . . .a zatim vratio.“??  Drugostepeno rešenje potvrđuje prvostepeno ali sada sa bitno promenjenim obrazloženjem. Nema više stava koji zastupa tužioc i sud u ovoj spornoj presudi o sticanju i davanju već se samo konstatuje „neprivedenost nameni“ nepokretnosti. I ove kopije dostavljam.

.

      Ni organ uprave, za sada, ne želi da ulazi u suštinu spora već odluku prepušta sudu. Nikoga ne zanima suština ali je zato doneta konačna presuda sa ogromnom obavezom?!

            Po dostavljanju najbitnijeg dokaznog materijala krajem 2009. u vezi sa osnovanošću primenjene metode Opštinski sud nije hteo da otvara ponovo raspravu o tome već je završio  predmet sa obrazloženjem da je to složen predmet velike vrednosti, da je on ograničen instrukcijama višeg suda te da će o tome drugostepeni sud morati da otvori raspravu. !!??

            Sada i drugostepeni sud ne želi da otvara raspravu i ulazi u suštinu predmeta i potvrđuje odluku prvostepenog sa još kontradiktornijim obrazloženjima!!

            Pa što se uopšte sudimo kad je sve to odmah mogao da odredi tužioc!!??

            Je su li to dometi i ciljevi nove reforme pravosuđa, toliko aktuelne ovih dana!?

            Doneti efikasno I po svaku cenu presude nazavisno od kvaliteta presuđivanja!!??

Ukoiko sada I ovaj sud konačno odluči da ne otvara dalju suštinsku raspravu u ovom predmetu onda će ova presuda biti oglednim primer za objavljivanje kako ne treba suditi.

Prilog                                                                                                            22.11.2010.

-     kopija predloga zahteva za zaštitu zakonitosti.

-     Kopija ustavne žalbe

-     Kopija Upravne tužbe                                                       

-     P.br.56/2000 i R.br.425/99

-     465-4/09-04 i 465-02-00145/2009