Pa naravno, pitanje je koliko ih je da se ne sude.
A da li ste znali da je , posle 15 godina suđenja i “presuđivanja” doneta konačna presuda a da za istu i dalje nama osnova?
E pa to se ovih dana desilo u Jagodini, verovatno kao vrhunski domet nove reforme.
Pored tolikih jagodinskih čuda: voštaka, akvatobogana i žirafa eto sad i ova pravno- turistička poslastica.
Davne 1987. rešili veliki da grade stambene zgrade u centru grada za svoje samoupravljače. Ništa neobično, čak vrlo pohvalna briga za radnog čoveka. Sa vlasnicima porodinih kuća naprave ugovor (pogađate - usmeni) i dobiju pravosnažni papir, ko da se buni, pa ljudi obećali i ne bilo koji, već gigant svetskih razmera na pet kontinenata. Naravno, sa onima na temelju nema šale a onima na obodu parcele uplate neku paricu u depozit suda, kad već nemaju pameti da ih prime bez stanova, tek da umire inspekcije zbog gradnje pod prozor i ogromnog krana nad krevetom u stilu “doma za vešanje”. Naravno i stanove su nudili, ne baš kako su obećali, takav je Zakon - kažu, ali su bar najbolji: sa predivno čistim vazduhom na periferiji, rustikalno - sigurnosni na 6 spratu sa prelepim pogledom na već autentično jagodinsko prelepo. Na kraju gradnje odluče da se, eto, baš oduže bivšim vlasnicima, ljudski je, da se 3 porodice ne izbiju oko 2 stana te sve stanove lepo podele svojima da se oni svađaju– tek da se ne kaže džabe ko će kome. Ovi prvi će , ako im se samo malo po običaju baca đubre i izduvavaju gasovi u sobe, već sami otići.
A šta je sa novcima?
Pa to je bar lako - stari oprobani metod: poništiti papir (rešenje o eksproprijaciji) uz saglasnost vlasnika, ionako je zastavica već padala a posle bi zasigurno plaćali i štetu i korist.
Kako obezbediti saglasnost? Glupo pitanje, pa tu su bar maheri, kao u početku, simulirati dogovor a onda sprovesti svoje jer vlasnik ustvari i nezna sa čime se saglasio. To će mu tek predočiti veliki, sud i ostale institucije, uostalom nisu veliki džaba “veliki”, više od pola grada je njihovo a tek uticajne ličnosti . .
Tako i bi, uz sitne poteškoće u obrazloženjima presuda po pitanju osnovanosti ali kod velikih ne treba sitničariti, kad muvaš muvaj na veliko.
Najpre će novce da vrate zbog štete – al se ni sudije nisu odmah dale u sabiranju 3000 kvadrata stambene površine i oduzimanju uplate, brate, što je mnogo mnogo je.
Zatim po pravilima neispunjenja dvostrano teretnih ugovora (onih što je veliki sam sa sobom ugovorio) u smislu ja tebi ti meni i obratno. Ali opet problem. Naime, zatajiše komesari pa neobavestiše velikog da je nekretnina samo njegova te da, po deeksproprijaciji, on sam i mora da je vrati ako hoće to ja tebi ti meni. Pa nije veliki kriv što je društvena svojina takva pa i imaš i nemaš i jeste i nije i moje i tvoje. Doduše on je i dalje vraća, trudi se, treba to ceniti, a sadašnji vlasnici rado dočekuju. Al džaba se raduju, veliki ne daju tako olako.
Bilo pokušaja i ubacivanja pravičnosti ali to nije dovoljno samo reći već i obrazložiti a veliki to nikako ne vole. Šta tu uostalom ima da se obrazlaže pa valjda oni najbolje znaju šta je pravičnost. Pa pravično je da kad su mogli da zidaju na silu bez javnog interesa da i novce vrate i zarade. Šta uostalom ti u tom Strazburu znaju o našoj specifičnosti? Pa valjda i mi imamo pravo na svoj identitet.
Toliki decenijski trud velokog, sudija, veštaka u naduvavanju a nikako uhvatiti onaj pravi osnov, onih lažnih a prepoznatljivih ima kao u politici pred izbore.
Ma daleko je taj Strazbur te oni dadu zadatak sudu da im odredi “pravičnu naknadu u deeksproprijaciji” a pošto već niko nije ni čuo za tako nešto nema šta ko ni da pita ni da se buni. Pa veliki su Veliki i u čudima.
I onda reformistička genijalnost obrazložejna konačne presude:
Zakon o eksproprijaciji - ZoE “daje pravo tužiocu na povraćaj ekvivalenta isplaćene naknade ”.
I opet samo jedan mali tričavi problem:
mož biti ali za radnje posle 1995., za one pre ionako se više niko i ne seća.
A šta ima tu i da se pita ZoE kad on sam kaže da tu neće da se meša a veliki to već dobro znaju. Ako ZoE kaže da će to sud a sud da je to već odredio ZoE znači veliki je u pravu. Pa uvek je bilo dok se dvoje svađaju treći koristi. Oni stariji iz VSS što se oglašavaše ranije nisu izgleda više u ovom reformskom trendu. Sad su nam neophodne upravo ovakve korenite reforme.
A ko još u svemu tome naravno i pita vlasnika na šta je on to ustvari pristao kad ni ovi, stari i novi iz suda, ne mogu da se slože?
Istine radi postoji i drugi osnov u toj reformističnoj genijalnosti – nešto kao sticanje bez osnova. I time bi zaista bio kraj da nema opet neko ali. Kako u tom ćarenju bez išta prikazati de je veliki makar za malo osiromašen.?
Kako sakriti onih 3000 kvadrata i 8 spratova, ma predlagali tuženi da zidaju niže, da se to nefinalizuje, zamaskira . . al kad su veliki slušali male.
Dakle, prema sadašnjem stanju stvari:
drugostepena presuda je konačna i skoro izvršna a osnov i dalje luta između ZoE i suda.
Tu je negde, nadležni samo što je nisu locirali i priveli pravdi pa se tuženi pridružuju akciji sa namerom da raspišu nagradu za osnov zbog radi konačnog privođenje iste a što je, daklem, važan preduslov naših veroatlanskih gracija, jeli.
Ako mislite da je tu kraj čudima u Jagodini varate se.
Naime u međuvremenu, a posle 15 godina suđenja, provaljeno je da je tužba velikog nemoguća, čime je konačno dokazana sva veličina velikog. 15 godina je trebalo ej!!
Šta je trebalo nekom glupom mašincu da to čita kad su toliki pravni stručnjaci, već i nepročitavši, znali odmah na prvo klimanje da je veliki u pravu.? Zalutao jadnik u tranziciji.
Iz imaginarnog u realno na http://reformapravosudja.blogspot.com. .
Нема коментара:
Постави коментар